DIN Rsd
EUR €
370,00 Rsd 333,00 Rsd
Na prvi pogled, realistična priča o dvojici propalica i skitnica, koji čekaju izvesnog Godoa – čoveka koga nikada nisu videli. Priča o Vladimiru i Estragonu ne bi imala nikakvo značenje, ukoliko se ne zapazi autorova namera da ne govori o dvojici skitnica i jednom danu čekanja, već o čitavom ljudskom životu.
| Autor |
|---|
Braća Karamazovi je poslednje delo Dostojevskog, filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodu volje, otuđenost, suparništvo i moral.
Njegoševo književno delo je daleko obuhvatnije i dublje nego što su ova dva osnovna politička zadatka na čijem je ostvarenju radio – od zajednice slobodnih plemena da stvori državu i obezbedi međunarodno priznanje za Crnu Goru. On nije vladar koji uzgred peva i pesme, nego pesnik i mislilac koji je po nevolji morao biti vladar. Te dve njegove aktivnosti, književna i politička, u najtešnjoj su vezi.
Polazeći od predaka svojih junaka i idući od generacije do generacije, Bora Stanković prati njihova biološka, nasledna svojstva, posebno se zadržavajući na njihovim nagonima i strastima, dodirujući manje ili više i predele nesvesnog, onu tamnu i malo prozirnu stranu ljudskog bića. To je i prvi takav prilaz ličnostima u našoj književnosti.
Glavna tema u komediji je izborna agitacija. Nušić je vedro, u šali, dao istinitu sliku nekadašnjih izbora sa čitavom tehnikom svakovrsnih podvala, lažnih optužbi, preko kojih se ništavan čovek protov volje naroda nekad peo na najviši forum vlasti. Jevrem Prokić nije izabran, ali takav završetak komedije ne menja sliku o društvu koje tada devetnaestogodišnji Nušić opisuje.
